Dačić je na konferenciji za novinare, održanoj nakon skupa u Briselu, istakao da je ovo, u istorijskom smislu, najvažniji događaj za Srbiju posle Drugog svetskog rata, i da naša zemlja od danas i formalno postaje deo pristupnog procesa zajedničkoj porodici evropskih naroda.

On je poručio da će Srbija ostati posvećena evropskim vrednostima, unutrašnjim reformama i nastavku dijaloga sa Prištinom.

U strateškom smislu, ovaj dan određuje dalji put Srbije i vrednosti kojima ona teži i za koje se zalaže, naglasio je predsednik Vlade, uz podsećanje na to da je Vlada Srbije formirana pre 18 meseci, i da je uspela da obavi ono što se od nje nije očekivalo. 

Sada se od Vlade očekuje mnogo i njen zadatak je teži, istakao je Dačić i ocenio da ovaj dan zapravo predstavlja kraj jednog teškog početka.

Pred Srbijom je mnogo posla i već od sutra se radi na skriningu poglavlja i na daljim pregovorima, ukazao je on i ponovio da Srbiji ovaj dan nije poklonjen, već ga je zaslužila svojim posvećenim radom.

Dačić je izrazio uverenje da će Srbija ispuniti sve uslove i 2018. godine biti institucionalno spremna za prijem u članstvo EU, a 2020. i za uključivanje u novi budžetski okvir Unije.

Predsednik Vlade je naglasio da proces pridruživanja EU nije pitanje koje se tiče statusa Kosova i Metohije, i poručio da se pozicija Srbije u vezi sa tim pitanjem ne menja, i da nikada nije bila predmet razgovora.

On je saopštio da u ovom trenutku nema elemenata za sklapanje novog sporazuma Beograda i Prištine, uz ocenu da se treba usredsrediti na sprovođenje onoga što je već dogovoreno u aprilu prošle godine.

Prema njegovim rečima, otvorena su pitanja koja se odnose na pravosuđe, formiranje Zajednice srpskih opština, kao i na pojedine teme o kojima je postignuta samo načelna saglasnost, kao što su telekomunikacije i energetika.

Takođe, kako je napomenuo, postoje i problemi o kojima tek treba da se razgovara, kao što su pitanja imovine, statusa Srpske pravoslavne crkve (SPC) i srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji.

Predsednik Vlade je izrazio zahvalnost Evropskoj uniji na pomoći koju je pružila našoj zemlji da se dođe do ovog dana.

On je posebno istakao doprinos visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja je bila ključni faktor za dolazak do kompromisa u dijalogu Beograda i Prištine, kao i evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, koji je radio strpljivo svih ovih godina na stvaranju uslova za to da u svom izveštaju može da napiše da Srbija zaslužuje da dobije status kandidata i otvori pregovore.

Ovo je strateški cilj koji određuje put kojim naše društvo treba da ide, poručio je Dačić.

Vučić je naglasio da je zastava Srbije danas ispred zgrade EU, pored zastava zemalja Unije, što je velika stvar i simbol za našu zemlju, ali i znak da možemo da uradimo ono što su svi evropski narodi učinili.

Mi smo spremni da ispunimo sve svoje obaveze. Pred nama je drugačija i bolja budućnost, istakao je on i dodao da će Vlada Srbije učiniti sve potrebne napore da građani žive bolje, kao i pokazati ozbiljnost u radu, što je odgovor kako na poverenje koje nam ukazuje EU, tako i na očekivanja građana Srbije. 

Prvi potpredsednik Vlade je izrazio uverenje da će Srbija završiti pregovore sa EU do 2018. godine, nakon čega će EU oceniti da li naša zemlja zaslužuje da postane punopravna članica.

File je ocenio da je otvaranje pristupnih pregovora Srbije sa EU istorijski dan i za Srbiju i za Uniju, i da ono predstavlja zasluženo priznanje napretka koji je do sada postignut.

On je istakao da će Srbija morati da ostane potpuno posvećena normalizaciji odnosa sa Prištinom, i ukazao na to da poglavlja 23 i 24 moraju da budu usklađena sa EU.

Evropska unija daje prvenstvo vladavini prava i nezavisnosti pravosuđa i u skladu sa tim će pregovori o tim poglavljima početi među prvima, objasnio je File i izrazio očekivanje da će Vlada Srbije uskoro predstaviti akcioni plan za ove oblasti.

Verujem u rešenost srpskog društva da se ovo sprovede kako treba jer je promena važna za srpsko društvo i ekonomiju, rekao je evropski komesar za proširenje.

Ministar spoljnih poslova i potpredsednik Vlade Grčke Evangelos Venizelos, koji je u ime EU otvorio Prvu međuvladinu konferenciju, poručio je da Unija ima puno poverenje u to da će Srbija pregovore završiti brzo i uspešno, i da će se priključiti EU kao punopravna članica.

On je naglasio da Srbija mora da usvoji sve pravne tekovine EU i posveti naročitu pažnju uspostavljanju nezavisnosti pravosuđa, temeljnih prava, pravde, slobode i bezbednosti.

Želim Srbiji puni uspeh u ovom zahtevnom postupku, a imam puno
poverenje u njene sposobnosti za to da premosti izazove, dovede pregovore do konačnog uspeha i uđe u našu porodicu kao punopravni član, poručio je Venizelos.

Srbija može da računa na snažnu podršku EU, istakao je on i ponovio da je početak pregovora sa Srbijom istorijski važan kako za region, tako i za evroatlantsku perspektivu zapadnog Balkana.

Ovo je veliki dan ne samo za Srbiju, već i za čitav zapadni Balkan, ocenio je Venizelos.

Delegaciju Srbije je uoči međuvladine konferencije Srbije i EU dočekao predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, nakon čega je skup i zvanično počeo.

Republiku Srbiju predstavljali su predsednik Vlade Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Branko Ružić i šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU Tanja Miščević.

EU su zastupali ministar spoljnih poslova Grčke Evangelos Venizelos, evropski komesar za proširenje Štefan File, stalni predstavnici država članica pri EU, kao i ministri spoljnih poslova nekoliko zemalja članica EU koji nemaju obavezu da budu na ovom sastanku, ali žele da svojim prisustvom pruže veći značaj početku pregovora sa Srbijom.

Tokom sastanka, koji je bio ceremonijalnog karaktera i trajao od 45 do 60 minuta, predstavljena su dva dokumenta.

Evropski komesar za proširenje Štefan File predstavio je zvaničnicima Srbije Uvodno izlaganje EU o pristupnim pregovorima - Opštu poziciju EU, odnosno takozvani pregovarački okvir. 

Taj plan rada, koji su odobrili najviši zvaničnici EU, jeste plan po kojem će se u narednim godinama pregovarati sa Srbijom.

Odmah nakon toga predstavljena je i Uvodna izjava Republike Srbije na Prvoj međuvladinoj konferenciji o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji.