29. maj 2021.

Ambasador Srbije u Americi Marko Đurić kaže da administracija Džozefa Bajdena prihvata sve obaveze iz Vašingtonskog sporazuma, koji je zaključen tokom mandata bivšeg predsednika Donalda Trampa.

U intervjuu za „Politiku” kaže da je proteklih nedelja imao razgovore s predstavnicima Stejt departmenta, Saveta za nacionalnu bezbednost i ljudima iz nove administracije i da je čuo ohrabrujuće poruke u vezi s odnosom prema Vašingtonskom sporazumu, koje znače podršku da sve što je potpisano bude sprovedeno u delo.

„Ovo je za nas važno u kontekstu realizacije započetih infrastrukturnih projekata, kao što je izgradnja deonice auto-puta od Niša prema Merdaru, inicijativa balkanski ’mali šengen’, koja podrazumeva izgradnju svekolikih veza između većih ekonomskih centara čitavog regiona, što je izuzetno važno za dalji ekonomski razvoj Srbije. Veoma je bitan i deo koji se odnosi na kulturnu baštinu i sprovođenje presuda u vezi s imovinom manastira Visoki Dečani i poštovanje imovine SPC”, kaže Marko Đurić.

Kako ocenjujete dosadašnji boravak u SAD?

Za proteklih pet meseci, koliko boravim u Americi, moj tim i ja smo uspeli da organizujemo susret sa 26 članova Kongresa. Uspeli smo da organizujemo nekoliko puta nedeljno u našoj rezidenciji događaje na kojima su učestvovali i predstavnici Stejt departmenta koji se bave pitanjem Srbije, tako i kongresmeni i poslovni i uticajni ljudi. Srpska ambasada je prethodnih meseci postala veoma aktivna i viđena adresa u Vašingtonu.

Ove godine obeležavamo 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i SAD, šta ambasada naše zemlje konkretno radi na povezivanju dve države?

Činimo sve da ostvarimo kontakt sa što većim brojem ljudi. Bavimo se polaganjem temelja za izgradnju dugoročne političke infrastrukture potrebne za snažne odnose Srbije i SAD i u pitanju je generacijski zadatak koji nije započeo sa mnom, ali sa mojim timom imam nameru da nosim tu vrstu odgovornosti na jedan agilan i ofanzivan način. To znači biti spreman da našu politiku i viziju razvoja Srbije predstavimo na način prijemčiv američkoj publici, zadržavajući srpsku DNK, na američki način predstaviti našu politiku i mislim da smo u tome do sada uspeli. Za nekoliko meseci smo postali jedna od najaktivnijih ambasada iz ovog dela sveta u Vašingtonu i to je vidljivo i prepoznato od strane više uticajnih sagovornika na visokom nivou u Americi. Gradimo zdrav i dobar srpski kokus, odnosno Udruženje članova američkog Kongresa koji se grupišu prema zajedničkom mišljenju, stavovima i načelima.

Kakav je odnos srpske ambasade i dijaspore u SAD?

Država protekle tri decenije nije bila angažovana u radu s dijasporom od raspada nekadašnje Jugoslavije, koja se do 1991. godine na organizovan način bavila dijasporom. Sada smo u fazi kada iz pepela to gradimo, iz početka. Nisu se vodili precizni registri ni evidencije srpske dijaspore, da ne govorimo o jednoj vrsti redovne i organizovane aktivnosti i komunikacije. U SAD postoji vrlo uticajna i značajna srpska zajednica koja je prisutna u različitim branšama. Živimo u novom vremenu gde nije dovoljno samo da se okupljamo na ćevapima, već i putem digitalnih platformi treba da se povezujemo, i radi ekonomske saradnje i radi lobiranja, kao što druge razvijenije dijaspore rade.

Šta će se konkretno promeniti?

Sve se to menja iz korena i narednih meseci radićemo na izgradnji digitalne platforme koja će imati za cilj da omogući povezivanje srpske dijaspore u SAD i pre svega različitih generacija, raznolike strukture srpske dijaspore. Tim povodom već sam razgovarao s nekim predstavnicima vodećih organizacija u SAD. Najvažnije je povezivanje i ostvarivanje praktične saradnje u realizaciji konkretnih biznis ideja, ali i, recimo, učenja onlajn srpskog jezika. Veoma je važno i organizovanje doznaka za otadžbinu po nižim tarifama nego što se to sada radi preko komercijalnih banaka. Dakle, reč je o veoma ambicioznoj agendi za razvoj digitalne konekcije s našom dijasporom u SAD koju treba ohrabriti da bude u kontaktu sa Srbijom.

Kako naši ljudi u SAD komentarišu ekonomski razvoj Srbije i to što smo se ekonomski transformisali i privukli najviše investitora u regionu?

To nije ostalo neprimećeno u srpskoj dijaspori, oni vide novu perspektivu Srbije, o čemu svedoči i povećan broj zahteva za srpsko državljanstvo i dobijanje pasoša. Mi im objašnjavamo šta je naša ekonomska strategija i zašto nam je, recimo, cilj da se posle 30 godina svega što se izdešavalo u ovom delu Evrope povežemo s drugim zemljama regiona. Takođe, objašnjavamo zašto će naša ekonomija biti među prve tri u Evropi i zašto želimo da dajemo zamajac celom regionu. Naša vizija je region bez granica. To je priča koju svako razume u Vašingtonu i koju su spremni da podrže i tu nam se interesi poklapaju.

Da li se može očekivati da predsednik SAD Džozef Bajden poseti Srbiju?

Ne propuštam nijedan dan da u razgovorima sa sagovornicima iz SAD istaknem da je poslednji američki predsednik koji je posetio Srbiju dok je bio na dužnosti bio Džimi Karter 1980. godine. Nama Srbima bi velika čast bila da jedan predsednik Amerike, dok je na funkciji, poseti naš glavni grad, uz uveravanja da bi u Beogradu bio dočekan veoma srdačno i bolje nego u nekim gradovima centralne i istočne Evrope. To bi nesumnjivo bio značajan podsticaj za razvoj bilateralnih odnosa SAD i Srbije. Nadam se da će predsednik Bajden u svom mandatu, individualno ili u okviru nekih svojih evropskih turneja, posetiti našu zemlju i nastaviću da o tome razgovaram s našim američkim partnerima.

Da li SAD podržavaju nastavak dijaloga Beograda i Prištine i šta se može očekivati od Albina Kurtija, koji iznosi opasne teze o položaju imovine SPC?

Kurti je prethodnih nedelja pokazao sklonost ka inaćenju i ne preterano konstruktivnom pristupu, čak i u odnosu na sugestije visokih predstavnika američke administracije. Iz razgovora koji smo mi imali, prethodnih nedelja, proističe da će SAD podržati napore EU kao glavne i odgovorne i na osnovu mandata SB UN iz 2011. godine za vođenje dijaloga. Imajući u vidu da smo od početka godine, umesto suzbijanja nasilja, bili svedoci desetina napada na imovinu SPC i poruka o ukidanju statusa ugroženosti crkvene imovine i srpskih svetinja, to predstavlja potvrdu nezrelosti i nespremnosti da nosi odgovornost za bezbednost i zaštitu svetinja. To pokazuje i prištinsku ostrašćenu političku nameru da se položaj naših svetinja iskoristi za realizaciju njihovih separatističkih ciljeva.

Izvor: Politika