Обавештавамо држављане Републике Србије који су благовремено поднели прописно попуњене захтеве и остварили право да гласају у иностранству, односно о томе добили релевантна решења, да ће се гласање на изборима за народне посланике Народне скупштине Републике Србије за бирачко место број 55 - Амбасада Републике Србије Вашингтон, Сједињене Америчке Државе, одржати у суботу, 16. децембра 2023. године, у периоду од 07:00 до 20:00 часова у просторијама Амбасаде Републике Србије у Вашингтону, 1333 16th Street NW, Washington, D.C. 20036.

Приликом доласка на гласање, потребно је да грађани који су уписани у бирачки списак Амбасаде са собом понесу важећи пасош Републике Србије или важећу личну карту Републике Србије.

Председник Републике Србије Александар Вучић донео је одлуку о расписивању ванредних избора за посланике Народне скупштине, који ће бити одржани 17. децембра 2023. године.

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (до 25. новембра 2023. године у поноћ по локалном времену у Србији), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима гласати у иностранству.

За више информација посетите https://mduls.gov.rs/obavestenja/ministarstvo-drzevne-uprave-i-lokalne-samouprave-obavestava-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-koji-ce-biti-odrzani-17-decembra-2023-godine/.

Држављани Републике Србије могу на основу ЈМБГ и броја пасоша или личне карте и сами електронским путем  проверити да ли су уписани у Јединствени бирачки списак преко сајта МДУЛС, односно следећег линка: https://upit.birackispisak.gov.rs/. 

Лице које је држављанин Републике Србије и има пребивалиште у Републици Србији а није уписано у јединствени бирачки списак, неопходно је да поднесе захтев  за упис у ЈБС (на територији САД захтев је могуће поднети преко Амбасаде Републике Србије у Вашингтону и генералних конзулата у Чикагу и Њујорку), како би исти био обрађен у оквиру система ЈБС. Пошто захтев буде решен, односно надлежни орган донесе решење о упису у ЈБС, онда се обрађује и захтев за гласање у иностранству. 

Захтев за упис у ЈБС се може поднети и директно преко портала еУправе уколико лице има налог на порталу eУправе и истом приступа квалификованим електронским сертификатом или путем мобилне апликације ConsentID.

Уз захтев за гласање у иностранству, потребно је приложити копију важеће личне карте или пасоша. Уколико је лична карта са чипом, пожељно је да подносилац захтева приложи копију очитане личне карте, уколико је поседује. То је од значаја због увида у адресу пребивалишта лица које подноси захтев.

Захтеви се могу поднети на следеће начине:

- електронским путем слањем скениране документације на адресу

izbori2023@serbiaembusa.org,

- слањем поште на адресу 

Embassy of the Republic of Serbia, 1333 16th Street, N.W. Washington, DC 20036,

- личним доласком у Амбасаду Републике Србије у Вашингтону.

2.04.2023.

Амбасадор Републике Србије у Сједињеним Америчким Државама Марко Ђурић разговарао је на Капитол хилу са конгресменом Џимом Костом, чланом Пододбора за Европу у Одбору за спољне послове америчког Конгреса.

Међу главним билатералним темама сусрета била је привредна сарадња, са посебним акцентом на могућностима за заједнички рад на ширењу система енергетске инфраструктуре у Србији, као и на актуелним инфраструктурним инвестицијама и пројектима.

С тим у вези, амбасадор Ђурић известио је конгресмена Косту о напредовању радова на пројекту Моравског коридора, који америчка компанија „Бехтел“ гради у конзорцијуму са турском „Енком“, истакавши његов значај као првог дигиталног коридора у нашој земљи.

„Моравски коридор представља нову развојну шансу за домаћу привреду, индустрију и туризам. Његова изградња у знатној мери допринеће напретку и на локалном нивоу, јер ће се за општине које се налазе на његовој траси и тамошње становништво отворити бројне могућности“, подвукао је Ђурић.

Саговорници су искористили сусрет да размотре и актуелну ситуацију у региону Западног Балкана, као и најважнија међународна питања, констатујући да је проналазак мирног решења за украјинску кризу од највеће хитности.

1.04.2023.

Амбасадор Републике Србије у САД Марко Ђурић састао се са конгресменом Натанијелом Мораном, чланом Пододбора за Европу у Одбору за спољне послове Представничког дома.

Амбасадор Ђурић пренео је конгресмену Морану честитке државног руководства Србије поводом првог избора на место представника у Конгресу САД, изразивши уверење да ће његов ангажман у оквиру конгресног спољнополитичког одбора допринети још интензивнијем развоју српско-америчких односа, посебно у контексту будућих разговора у оквиру стратешког дијалога Србије и САД.

Говорећи о билатералним односима, амбасадор Ђурић оценио је да последњих година важан стуб сарадње Србије и САД постала економска сарадња, за шта је доказ и недавна трговинска мисија 16 америчких компанија у Србији.

Ђурић је, такође, обавестио Морана о исходу охридске рунде дијалога између Београда и Приштине, и нагласио да је наш тим, на челу са председником Александром Вучићем, приступио разговорима одговорно и озбиљно, уз спремност на сваку врсту договора, али и неодступање од заштитe интереса наше земље и права нашег народа на Косову и Метохији као приоритетима.

Током сусрета, разговарало се и о плановима за даље јачање српско-америчких конгресних веза, затим о „Отвореном Балкану“ као иновативном моделу регионалног повезивања, као и о другим регионалним и међународним питањима.

26.03.2023.

Амбасадор Републике Србије у Сједињеним Америчким Државама Марко Ђурић био је један од говорника на Европској конференцији одржаној на Универзитету Харвард.

Обративши се у оквиру панел дискусије „Садашње стање и будућност проширења ЕУ: Балкан као нова међа?“, амбасадор Ђурић је излагање започео указивањем на својеврстан парадокс у самом називу панела, имајући у виду да је и сам појам Европа настао на Балканском полуострву, те истакао снажно опредељење Србије за јачање поверења, сарадње и пријатељства међу земљама региона, у чему наша земља игра активну улогу.

Највидљивији пример позитивног доприноса наше земље новом јединству на Западном Балкану, како је рекао, јесте иницијатива „Отворени Балкан“ која има за циљ управо уклањање међа, економско приближавање и омогућавање слободног протока људи, роба и услуга.

„Заједништво региона, оличено у „Отвореном Балкану“ као идејној замисли председника Александра Вучића и лидера Северне Македоније и Албаније, доказ је да такав наднационални приступ јача политичку и економску позицију читавог региона у очима Европске уније, а самим тим доноси и већи прилив страних инвестиција од којих сви укључени актери могу да имају вишеструке користи“, истакао је Ђурић.

Он се осврнуо и на дуг пут који је Србија прешла у процесу европских интеграција, нагласивши да наша земља поштује подршку Европске уније, а посебно чињеницу да највише инвеститора у Србији долази управо из Европске уније.

„Промене и модернизација које је наша земља досад спровела и које наставља да успешно спроводи у области економије, фискалне политике, правосуђа, јавне управе, инфраструктуре и енергетике већ годинама уназад афирмисане су од стране водећих европских и светских институција“, указао је Ђурић.

Додао је и да ми тиме показујемо да, иако смо мала балканска земља, тежимо ка томе да очувамо своју улогу највеће регионалне економије и највећег инвестиционог тржишта за европске, америчке и светске компаније.

„Србија је кроз деценију најпре кризног, а затим и развојног менаџмента под руководством председника Вучића прерасла из предмета међународне политике у њеног чиниоца. И то оног који одговорношћу и примером вуче напред“, закључио је Ђурић.

На маргинама Конференције, амбасадор Ђурић сусрео се, између осталих, и са Енрикоом Летом, председником Института „Жак Делор“ из Париза, као и са Сетијем Вореном, директором Института за политику при Универзитету Харвард, са којим је разговарао о перспективама институционалног повезивања наших образовних установа које би омогућиле нове прилике за студенте и наставно особље у Србији и Америци.

Учесници Конференције били су и Роберта Мецола, председница Европског парламента, Дритан Абазовић, председник Владе Црне Горе, бивши премијери Белгије, Украјине и Туниса, затим Иван Бркљач, саветник за миграције председнице Владе Републике Србије, Ана Новосад, бивша министарка просвете и науке Украјине, Данијела Шварцер, извршна директорка организације „Отворено друштво – Европа и Централна Азија“, као и многи еминентни професори и сарадници Универзитета Харвард.

Конференција под називом „Европа на првој линији фронта – континент у борби за релевантност, јединство и вредност“ одржава се девети пут у организацији Европског клуба студената Факултета за јавну управу, Правног и Економског факултета Универзитета Харвард у Кембриџу, у држави Масачусетс.