Obaveštavamo državljane Republike Srbije koji su blagovremeno podneli propisno popunjene zahteve i ostvarili pravo da glasaju u inostranstvu, odnosno o tome dobili relevantna rešenja, da će se glasanje na izborima za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije za biračko mesto broj 55 - Ambasada Republike Srbije Vašington, Sjedinjene Američke Države, održati u subotu, 16. decembra 2023. godine, u periodu od 07:00 do 20:00 časova u prostorijama Ambasade Republike Srbije u Vašingtonu, 1333 16th Street NW, Washington, D.C. 20036.

Prilikom dolaska na glasanje, potrebno je da građani koji su upisani u birački spisak Ambasade sa sobom ponesu važeći pasoš Republike Srbije ili važeću ličnu kartu Republike Srbije.

Za više informacija posetite https://mduls.gov.rs/obavestenja/ministarstvo-drzevne-uprave-i-lokalne-samouprave-obavestava-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-koji-ce-biti-odrzani-17-decembra-2023-godine/.

Državljani Republike Srbije mogu na osnovu JMBG i broja pasoša ili lične karte i sami elektronskim putem proveriti da li su upisani u Jedinstveni birački spisak preko sajta MDULS, odnosno sledećeg linka: https://upit.birackispisak.gov.rs/.

Lice koje je državljanin Republike Srbije i ima prebivalište u Republici Srbiji a nije upisano u jedinstveni birački spisak, neophodno je da podnese zahtev za upis u JBS (na teritoriji SAD zahtev je moguće podneti preko Ambasade Republike Srbije u Vašingtonu i generalnih konzulata u Čikagu i Njujorku), kako bi isti bio obrađen u okviru sistema JBS. Pošto zahtev bude rešen, odnosno nadležni organ donese rešenje o upisu u JBS, onda se obrađuje i zahtev za glasanje u inostranstvu.

Zahtev za upis u JBS se može podneti i direktno preko portala eUprave ukoliko lice ima nalog na portalu eUprave i istom pristupa kvalifikovanim elektronskim sertifikatom ili putem mobilne aplikacije ConsentID.

Uz zahtev za glasanje u inostranstvu, potrebno je priložiti kopiju važeće lične karte ili pasoša. Ukoliko je lična karta sa čipom, poželjno je da podnosilac zahteva priloži kopiju očitane lične karte, ukoliko je poseduje. To je od značaja zbog uvida u adresu prebivališta lica koje podnosi zahtev.

Zahtevi se mogu podneti na sledeće načine:

- elektronskim putem slanjem skenirane dokumentacije na adresu 

izbori2023@serbiaembusa.org,

- slanjem pošte na adresu

Embassy of the Republic of Serbia, 1333 16th Street, N.W. Washington, DC 20036,

- ličnim dolaskom u Ambasadu Republike Srbije u Vašingtonu.

2.04.2023.

Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić razgovarao je na Kapitol hilu sa kongresmenom Džimom Kostom, članom Pododbora za Evropu u Odboru za spoljne poslove američkog Kongresa.

Među glavnim bilateralnim temama susreta bila je privredna saradnja, sa posebnim akcentom na mogućnostima za zajednički rad na širenju sistema energetske infrastrukture u Srbiji, kao i na aktuelnim infrastrukturnim investicijama i projektima.

S tim u vezi, ambasador Đurić izvestio je kongresmena Kostu o napredovanju radova na projektu Moravskog koridora, koji američka kompanija „Behtel“ gradi u konzorcijumu sa turskom „Enkom“, istakavši njegov značaj kao prvog digitalnog koridora u našoj zemlji.

„Moravski koridor predstavlja novu razvojnu šansu za domaću privredu, industriju i turizam. Njegova izgradnja u znatnoj meri doprineće napretku i na lokalnom nivou, jer će se za opštine koje se nalaze na njegovoj trasi i tamošnje stanovništvo otvoriti brojne mogućnosti“, podvukao je Đurić.

Sagovornici su iskoristili susret da razmotre i aktuelnu situaciju u regionu Zapadnog Balkana, kao i najvažnija međunarodna pitanja, konstatujući da je pronalazak mirnog rešenja za ukrajinsku krizu od najveće hitnosti.

1.04.2023.

Ambasador Republike Srbije u SAD Marko Đurić sastao se sa kongresmenom Natanijelom Moranom, članom Pododbora za Evropu u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma.

Ambasador Đurić preneo je kongresmenu Moranu čestitke državnog rukovodstva Srbije povodom prvog izbora na mesto predstavnika u Kongresu SAD, izrazivši uverenje da će njegov angažman u okviru kongresnog spoljnopolitičkog odbora doprineti još intenzivnijem razvoju srpsko-američkih odnosa, posebno u kontekstu budućih razgovora u okviru strateškog dijaloga Srbije i SAD.

Govoreći o bilateralnim odnosima, ambasador Đurić ocenio je da poslednjih godina važan stub saradnje Srbije i SAD postala ekonomska saradnja, za šta je dokaz i nedavna trgovinska misija 16 američkih kompanija u Srbiji.

Đurić je, takođe, obavestio Morana o ishodu ohridske runde dijaloga između Beograda i Prištine, i naglasio da je naš tim, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, pristupio razgovorima odgovorno i ozbiljno, uz spremnost na svaku vrstu dogovora, ali i neodstupanje od zaštite interesa naše zemlje i prava našeg naroda na Kosovu i Metohiji kao prioritetima.

Tokom susreta, razgovaralo se i o planovima za dalje jačanje srpsko-američkih kongresnih veza, zatim o „Otvorenom Balkanu“ kao inovativnom modelu regionalnog povezivanja, kao i o drugim regionalnim i međunarodnim pitanjima.

26.03.2023.

Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić bio je jedan od govornika na Evropskoj konferenciji održanoj na Univerzitetu Harvard.

Obrativši se u okviru panel diskusije „Sadašnje stanje i budućnost proširenja EU: Balkan kao nova međa?“, ambasador Đurić je izlaganje započeo ukazivanjem na svojevrstan paradoks u samom nazivu panela, imajući u vidu da je i sam pojam Evropa nastao na Balkanskom poluostrvu, te istakao snažno opredeljenje Srbije za jačanje poverenja, saradnje i prijateljstva među zemljama regiona, u čemu naša zemlja igra aktivnu ulogu.

Najvidljiviji primer pozitivnog doprinosa naše zemlje novom jedinstvu na Zapadnom Balkanu, kako je rekao, jeste inicijativa „Otvoreni Balkan“ koja ima za cilj upravo uklanjanje međa, ekonomsko približavanje i omogućavanje slobodnog protoka ljudi, roba i usluga.

„Zajedništvo regiona, oličeno u „Otvorenom Balkanu“ kao idejnoj zamisli predsednika Aleksandra Vučića i lidera Severne Makedonije i Albanije, dokaz je da takav nadnacionalni pristup jača političku i ekonomsku poziciju čitavog regiona u očima Evropske unije, a samim tim donosi i veći priliv stranih investicija od kojih svi uključeni akteri mogu da imaju višestruke koristi“, istakao je Đurić.

On se osvrnuo i na dug put koji je Srbija prešla u procesu evropskih integracija, naglasivši da naša zemlja poštuje podršku Evropske unije, a posebno činjenicu da najviše investitora u Srbiji dolazi upravo iz Evropske unije.

„Promene i modernizacija koje je naša zemlja dosad sprovela i koje nastavlja da uspešno sprovodi u oblasti ekonomije, fiskalne politike, pravosuđa, javne uprave, infrastrukture i energetike već godinama unazad afirmisane su od strane vodećih evropskih i svetskih institucija“, ukazao je Đurić.

Dodao je i da mi time pokazujemo da, iako smo mala balkanska zemlja, težimo ka tome da očuvamo svoju ulogu najveće regionalne ekonomije i najvećeg investicionog tržišta za evropske, američke i svetske kompanije.

„Srbija je kroz deceniju najpre kriznog, a zatim i razvojnog menadžmenta pod rukovodstvom predsednika Vučića prerasla iz predmeta međunarodne politike u njenog činioca. I to onog koji odgovornošću i primerom vuče napred“, zaključio je Đurić.

Na marginama Konferencije, ambasador Đurić susreo se, između ostalih, i sa Enrikoom Letom, predsednikom Instituta „Žak Delor“ iz Pariza, kao i sa Setijem Vorenom, direktorom Instituta za politiku pri Univerzitetu Harvard, sa kojim je razgovarao o perspektivama institucionalnog povezivanja naših obrazovnih ustanova koje bi omogućile nove prilike za studente i nastavno osoblje u Srbiji i Americi.

Učesnici Konferencije bili su i Roberta Mecola, predsednica Evropskog parlamenta, Dritan Abazović, predsednik Vlade Crne Gore, bivši premijeri Belgije, Ukrajine i Tunisa, zatim Ivan Brkljač, savetnik za migracije predsednice Vlade Republike Srbije, Ana Novosad, bivša ministarka prosvete i nauke Ukrajine, Danijela Švarcer, izvršna direktorka organizacije „Otvoreno društvo – Evropa i Centralna Azija“, kao i mnogi eminentni profesori i saradnici Univerziteta Harvard.

Konferencija pod nazivom „Evropa na prvoj liniji fronta – kontinent u borbi za relevantnost, jedinstvo i vrednost“ održava se deveti put u organizaciji Evropskog kluba studenata Fakulteta za javnu upravu, Pravnog i Ekonomskog fakulteta Univerziteta Harvard u Kembridžu, u državi Masačusets.